Sarah Srdar Žiljak iCandy mama blogerica

Moja priča: Jedan dan u životu
novopečene mame

Zar dan ima samo 24 sata? Premalo! Trebao bi trajati barem 36 sati!
S prvim djetetom koje je noću odspavalo šest sati u komadu, sve je
bilo idealno. Između podoja beba spava, a ja odmaram, otuširam
se. Prije deset dana postala sam mama po drugi put.

Sada između podoja, izdajanja i presvlačenja bebe koja se budi
svaka dva sata radim pse od plastelina, slažem puzzle, čitam bajke,
perem i glačam rublje, dajem starijoj od nepune dvije godine kekse,
pa ih spremam i kuham griz jer se predomislila. Zatim joj u čašu
točim sok, pa s krpom jurim u dnevnu sobu obrisati jutros proliveni
jogurt, dok mi istovremeno kipi mlijeko na štednjaku. Zvoni
patronažna sestra, zvoni baka, zvonI poštar,…

Odjednom ostajemo nas tri same, a tek je podne. Vrijeme je za
odmor. Konačno uspavam stariju, probudi se mlađa. Odlazim s
njom u dnevnu sobu, dojim je, spava, palim TV. Evo starije,
probudila se. Brzinski ručak, pa ponavljamo red igre, red pjevanja,
red plesa, red dojenja.

Presvlačim bebu, stavljam je u krevet, spava. Suprug tušira stariju,
lovimo je po kući s večerom, smije nam se, odustajemo i nosimo je
u krevet. Nakon sat vremena obje konačno spavaju. Duboki udah,
pa izdah. Skupljam snage za ustati se i otići do dnevne sobe, nešto
strpati u usta dok usput gledam onaj posljednji dnevnik. OK, ali prije
još jedan podoj jer je beba ponovno gladna.
Mislite da me veseli spavanje? S-P-A-V-A-NJ-E? Jesam li dobro
napisala tu riječ? Znam da kada uđem u krevet, kreću grčevi, pa
ćemo se par sati nositi i pjevušiti. Dok konačno ne napunimo
pelenu. Onda se možemo presvući, opet nahraniti i leći. Taman će
svitati, drugo dijete se počinje buditi. Kreće novi dan… Bacamo se
u dobro uhodanu rutinu! Biti mama vam zvuči komplicirano i teško?
I jest, ali je jednako toliko predivno i nemjerljivo s bilo čim u životu!